Dragan Milić, kardiohirurg takmac naprednjaka u Nišu

 
Dragan Milić, lekar i direktor Klinike za kardiovaskularnu i transplantacionu hirurgiju Kliničkog centra u Nišu zvanično je u politiku ušao krajem marta 2024. godine, kada je oformio grupu građana i najavio učešće na lokalnim izborima (foto arhiv)
Dragan Milić, lekar i direktor Klinike za kardiovaskularnu i transplantacionu hirurgiju Kliničkog centra u Nišu zvanično je u politiku ušao krajem marta 2024. godine, kada je oformio grupu građana i najavio učešće na lokalnim izborima (foto RSE/arhiv)

Ovim rečima je 3. juna rezultate Gradske izborne komisije u ovom gradu na jugoistoku Srbije prokomentarisao Dragan Milić, kardiohirurg i nosilac opozicione liste, koja je dan ranije osvojila 16 mandata i zauzela drugo mesto, tik iza vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), koja je osvojila 30 od ukupno 61 odborničkog mesta.

Naprednjaci su u ponedeljak najavili formiranje vlasti u Nišu u koaliciji sa Ruskom strankom koja je dobila jednog odbornika, koliko je naprednjacima neophodno za većinu.

Srpska napredna stranka ima vlast u gradu na Nišavi od 2012. godine.

Prvi na listi SNS-a u Nišu Dragoslav Pavlović je proglasio pobedu na slavlju Srpske napredne stranke 3. juna u Nišu, nakon što je GIK objavio prve rezultate.

Prema tim podacima, ukupno 30 mandata su osvojile zajedno četiri opozicione liste – Grupa građana „Dragan Milić“ (16), „Biramo Niš“ (10), lista Kreni-promeni (dva) i Ujedinjeni – Nada za Niš (dva).

Jedan mandat pripao je Ruskoj stranci za koju kao manjinsku nije postojao cenzus.

Milić je na društvenoj mreži X 3. juna napisao da četiri opozicione liste imaju više od 3.300 glasova više od koalicije SNS-a i Ruske stranke zajedno.

Ko god da oformi većinu, nesporno je da je među dobitnicima ovih izbora Dragan Milić.

Ko je Dragan Milić?

Lekar i direktor Klinike za kardiovaskularnu i transplantacionu hirurgiju Kliničkog centra u Nišu zvanično je u politiku ušao krajem marta 2024. godine, kada je oformio grupu građana i najavio učešće na lokalnim izborima.

Nakon samo mesec i po dana uspeo je dobije skoro četvrtinu glasova od ukupnog broja izašlih birača u Nišu.

Dragan Milić (u sredini) obraća se javnosti tokom izborne noći, Niš, 2. juna 2024.
Dragan Milić (u sredini) obraća se javnosti tokom izborne noći, Niš, 2. juna 2024.

„Nemojte da se igrate sa voljom Nišlija. Ta volja je danas iskazana i ona je nedvosmislena. Ovde su pobedili sve Nišlije i Nišlijke, jer su želeli slobodu i ona je došla“, poručio je Milić u obraćanju javnosti 2. juna uveče.

Od ukidanja liste čekanja do izborne liste

Danijel Dašić, politički analitičar iz tog grada, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je za politički uspeh Dragana Milića značajna bila akcija u kojoj je učestvovao kao direktor Klinike za kardiovaskularnu i transplantacionu hirurgiju Kliničkog centra u Nišu.

On i lekari odeljenja koje vodi su sedmicama obavljali operacije i vikendom kako bi smanjili liste čekanja.

Dašić: Milić je pokazao uspeh u vođenju svog sektora u zdravstvenom sistemu
Dašić: Milić je pokazao uspeh u vođenju svog sektora u zdravstvenom sistemu

„On je to uradio na svoju ruku i uspeo je da smanji liste čekanja i poboljša život običnih ljudi koji to zdravstvo plaćaju. To je bilo prepoznato i on je po nekim istraživanjima bio, pojedinačno gledano, najpozitivnije ocenjena nova ličnost u Nišu“, objašnjava Dašić.

Milić i njegove kolege su od kraja 2022. godine radili 12 uzastopnih vikenda bez novčane naknade i tako ukinula listu čekanja na odeljenju vaskularne hirurgije.

U izjavi za RSE u martu 2023. godine, Milić je rekao da je ideja potekla od mlađih lekara.

„Smatrali smo da nekoliko meseci našeg dodatnog rada nije ništa u odnosu na ono što dobijaju naši pacijenti sa liste čekanja”, rekao je Milić.

Lekari Nis liste cekanja LOOP.mp4

Lekari na jugu Srbije dodatnim radom ukidaju liste čekanja

Međutim, tadašnja ministarka zdravlja Danica Grujičić je, komentarišući ovaj poduhvat, izjavila da pozdravlja entuzijazam niških kardiohirurga, ali „da je to sklanjanje sa liste čekanja vrlo diskutabilno“, pošto hirurzi u nekim drugim ustanovama rade višestruko veći broj operacija nedeljno.

Prema rečima Danijela Dašića, iako nema staža u dnevnoj politici, Milić je pokazao uspeh u vođenju svog sektora u zdravstvenom sistemu.

„On je jedan od ljudi koji su osnovali Srpsko-američko društvo u Nišu, gde ima odlične kontakte sa jednim delom diplomatskog kora i uspeva da na ime toga ispregovara neke donacije koje su stigle u niški zdravstveni sistem“, smatra Dašić.

Milićeve teme – decentralizacija i stručnost

Kada je u martu 2024. saopšteno je da je formirana grupa građana sa imenom Dragana Milića u nazivu, građanima su predstavili plan od 20 tačaka, među kojima su departizacija i decentralizacija, reforma izbornog zakona da bi građani direktno birali gradonačelnike, reforma niškog zdravstva, te ravnomeran razvoj svih delova tog grada.

„Smatramo da ne možemo biti samo nemi posmatrači epskog propadanja i urušavanja našeg grada, grada u kome vlada nestručnost, partijska slepa poslušnost i bahatost“, poručio je tom prilikom Milić.

I pre nego što je zvanično ušao u politiku, Milić je kritikovao vlast zbog toga što ne posvećuje dovoljno pažnje Nišu.

Protest protiv nasilja u Nišu, 18. avgusta 2023.
Protest protiv nasilja u Nišu, 18. avgusta 2023.

U kratkoj predizbornoj kampanji Milić se, prema rečima Danijela Dašića, fokusirao na dve teme koje su važne građanima Niša – nestručnost na upravljačkim mestima u gradu i posledice izostanka decentralizacije.

„Odnosno, zadržavanje Niša u njegovom razvoju da bi se ostvarivali nekakvi viši interesi Republike, odnosno Beograda. On je to interpretirao na razumljiviji jezik i očito je da su građani te njegove poruke prihvatili“, kaže Dašić.

Decentralizaciju Niša Milić je najavio i u obraćanju javnosti u izbornoj noći 2. juna.

„Od večeras nikada više nevidljiva beogradska ruka neće upravljati našim gradom. Nišlije će se pitati ‘šta’, ‘gde’, ‘kako’ i ‘ko'“, poručio je.

Kako je opozicija izgubila šansu za Beograd

Milić je u obraćanju medijima u nedelju uveče odbacio bilo kakvu mogućnost saradnje sa SNS-om.

Njegova grupa građana je, inače, u aprilu odbila da potpiše Protokol o nesaradnji opozicije sa SNS i njenim koalicionim partnerima u toku i posle lokalnih izbora.

Taj dokument potpisalo je dvadeset političkih organizacija i pojedinaca u Nišu. Kao razlog da ne stavi potpis Milić je naveo to što opozicija nije prihvatila njegov predlog da se tim dokumentom opozicija obaveže i na departizaciju.

Njegov predlog je bio da se nakon smene vlasti u Nišu na ključna mesta u gradu, poput gradskih institucija i javnih preduzeća postave stručni ljudi, koji nisu kako kaže Milić partijski funkcioneri.

Otkaz na fakultetu

Pola godine uoči lokalnih izbora u Nišu, Milić je smenjen sa mesta prodekana za međunarodnu saradnju Medicinskog fakulteta u tom gradu, a nekoliko meseci kasnije dobio je i otkaz u toj ustanovi, nakon što mu je stopirana procedura za sticanje zvanja redovnog profesora.

Milić ocenio da je otkaz posledica umešanosti politike i „katastrofalnih koruptivno-nepotističkih veza“.

Medicinski fakultet je negirao te Milićeve ocene. Dekanica Dobrila Stanković Đorđević izjavila je da je Miliću prestao radni odnos kada je istekao petogodišnji period na koji je izabran, kao i ostali vanredni profesori.

Ona je prethodno za portal Danas izjavila da je Medicinskom fakultetu podneta prijava da je Milić plagirao naučni rad.

U prorežimskim tabloidima direktor niške Klinike za kardiovaskularnu hirurgiju je predstavljen kao „definisani plagijator“ i „političar Milić“.

„To je dovelo do toga da jedan broj tih birača odluči da glas njemu umesto Srpskoj naprednoj stranci, što je vrlo iznenađujuće, s obzirom na to da je njegov rezervoar glasova prevashodno bio u razočaranim biračima nekadašnje koalicije Srbija protiv nasilja“, smatra Danijel Dašić.

Pomoć za ukrajinske ranjenike

Dragan Milić privukao je pažnju javnosti i u julu 2023. kada je predložio Vladi Srbije da se ranjeni Ukrajinci leče u zdravstvenim ustanovama u Srbiji.

„Predlažemo da naša Vlada razmotri mogućnost lečenja povređenih ukrajinskih civila u srpskim rehabilitacionim centrima“, napisao je Milić na tadašnjem Tviteru, nakon što se sastao sa ambasadorom Ukrajine u Srbiji, Volodimirom Tolkačem.

Dinamo iz Kijeva ne šalje mlade fudbalere na treninge u Srbiju

Takođe je rekao i da je Klinika za kardiohirurgiju u Nišu pokrenula inicijativu za uspostavljanje saradnje sa kardiovaskularnim klinikama u Ukrajini na koju je Rusija pokrenula vojnu invaziju u februaru 2022. godine.

Oglasio se i u martu 2022. godine, kada su proruski mediji širili dezinformacije o tome da u Medicinskom fakultetu u Nišu postoje laboratorije za proizvodnju biološkog oružja koje vode Sjedinjene Države.

On je to demantovao, rekavši da takve laboratorije ne postoje „izuzev u mašti onih kojima je potrebna pažnja i senzacionalizam“.

Milić je rekao da su američka vojska i ambasada SAD u Srbiji donirale izuzetno vrednu opremu za laboratorije na Medicinskom fakultetu i klinici na čijem je čelu, ali da nipošto nije reč ni o kakvim bio-laboratorijama.

„Sva ta donirana oprema i rekonstruisani objekti u Nišu vredni su tri do četiri miliona dolara. Možemo samo da kažemo – hvala našim američkim prijateljima na pomoći, koja je pomogla, pre svega, onima kojima je najpotrebnija, odnosno bolesnima od najtežih bolesti“, kazao je Milić.

Pojedini proruski orijentisani mediji, koji podržavaju desno orijentisane političke stranke i pokrete u Srbiji, objavili su tvrdnje da u više gradova u Srbiji postoje biološke laboratorije slične onima koje, navodno, postoje u Ukrajini.

Tvrdnje su, iako neproverene, dalje ponavljali opozicioni desničarski „Srpski pokret Dveri“ i stranka „Zavetnici“, koja je danas deo vladajuće koalicije sa Srpskom naprednom strankom.

Te navode je demantovalo i Ministarstvo odbrane Srbije.

Autor: Radio Slobodna Evropa

Leave a Reply