Живимо у граду Нишу који волимо највише на свету, граду који је раскрсница Балкана и Југоисточне Европе, граду који је увек знао да брани Отаџбину без обзира на цену, граду који је био престоница Србије само у рату….
Град у коме се налази најстрашнији споменик на свету, Ћеле кула, који нас подсећа на цену коју су наши преци платили да би ми имали и живели у слободи. Град који је родно место цара Kонстантина и место у коме живимо ми и наше породице…
Током задњих деценија Ниш и југ Србије почињу да умиру. За последњих 10 година има нас 10.000 мање а број становника на југу Србије први пут је пао на испод милион становника. Просечна плата у Нишу је за 6.000 динара мања од републичког просека и за 20.000 и 30.000 динара мања у односу на Београд и Нови Сад.
Буџет града Ниша је прошле године био 15 милијарди динара док је у Новом Саду био 45 милијарди и у Београду 205 милијарди. Kапиталних инвестиција ни на видику а сваког дана због рупа на путевима и неасфалтираних улица постајемо део и учесници нишког родеа.
Градом језде „Очи соколове“ која сакупљају харач од осиромашеног народа јер је неко стао колима 10 секунди да му деца изађу из аута… Све то у граду који нема јавне гараже ни довољно паркинг места. Немамо ни слободан приступ ауто путу као што имају Београђани у дужини од 45 км од Икее до Старе Пазове.
За нашу децу нема бесплатних вртића ни бесплатних уџбеника.
За разлику од Београда и Новог Сада, ми немамо институте у којима Нишлије могу да се лече, а немамо ни градску болницу. Немамо ни ковид болницу јер је после Београда и Новог Сада уместо у Ниш отишла у Kрушевац.
У последњих 12 година немамо ни једног министра из Ниша у Влади Републике Србије. О свему што немамо могу на још 50 страна…
Али имамо политичке секретаре који су нам послати из Београда да нам кажу ко ће руководити градом и јавним предузећима, да нам кажу ко ће добити тендере, да нам кажу ко ће добити запослење, да нам кажу ко ће бити у Управним одборима, да нам кажу како ће нам изгледати наш град и ко ће уређивати главни градски трг јер изгледа да све то ми у Нишу не умемо и не знамо…
Имамо бахате и корумпиране руководиоце који владају страхом, претњама и уценама уместо да стекну поверење радом и резултатима свога рада. Имамо много блата, много загађивача који чине да Нишлије удишу најлошији ваздух у односу на све остале грађане великих градова у Србији.
Имамо непотизам епских размера и неправду која подсећа на турска времена која су описали Меша Селимовић и Иво Андрић.
Заборављени од свих, Нишлије ћуте и чекају да их се властодршци сете пред изборе или када треба мобилизација да се брани отаџбина јер ко ће боље од Нишлија и Јужњака?
Постоје тренуци када више није пристојно ни Нишки да се ћути, тренуци када нас преци упозоравају а будућа покољења зову да им оставимо град у коме ће живети а не град из кога ће бежати.
Имајући све ово у виду, донели смо одлуку, нас стотинак Нишлија да кренемо у борбу за праведнији, лепши и срећнији Ниш. Град у коме ће мерило бити стручност и посвећеност Граду и Отаџбини а не послушност и партијска припадност. Ниш заслужује и може много боље. О Нишу морају да одлучују Нишлије а не београдска политичка врхушка и њихови полтрони пупчаном врпцом повезани са функционерским фотељама.
Позивамо све вас да нам се прикључите и подржите нас у борби за другачији Ниш. Праведнији. Богатији. Лепши. Без свих вас и ваше подршке наша борба, труд и залагање неће имати успеха.
Др Драган Милић
